Босна пре владавине банова
У 7. веку Босна је већ насељена словенским живљем. Византијски цар и историчар Константин VII Порфирогенит пише да је Босна насељена Србима. У његово време је Босна обухватала области око Врхбосне (река око Сарајева и назив некадашњег града у непосредној околини Сарајева).
Организација Јужних Словена у почетку је била племенска и демократска. Међутим, због опасности од других народа, на истоку се ствара српска држава, док се на западу ствара хрватска држава. Босна остаје подељена у више независних и неорганизованих жупа, које су подлегале утицају околних народа.
За време владавине кнеза Часлава Клонимировића (931-960) и Константина Бодина (1081-1101) забележено је да Босном управљају српски владари. У деветом веку се завршава покрштавање у Босни, којем су се најдуже опирали Неретљани, племе око реке Неретве.
После пада српске државе (960), Босна улази у састав Самуиловог царства, да би након распада истог пала под Византијску власт. Године 1181. Босну осваја Константин Бодин и укључује је у састав Зете, а за њеног господара поставља кнеза Стефана, који је често помињан као кнез "Западне Зете".
Мађари су се, после заузимања Хрватске (1102) и далматинских градова (1107-1110) окренули освајању и Босне, што су успели, године 1136. Како је Босна пала у мађарске руке, није ближе познато; само се зна да је ово време било време српско-мађарског савеза. Од пада под Мађаре, Босном владају владари који имају титулу бана.
Организација Јужних Словена у почетку је била племенска и демократска. Међутим, због опасности од других народа, на истоку се ствара српска држава, док се на западу ствара хрватска држава. Босна остаје подељена у више независних и неорганизованих жупа, које су подлегале утицају околних народа.
За време владавине кнеза Часлава Клонимировића (931-960) и Константина Бодина (1081-1101) забележено је да Босном управљају српски владари. У деветом веку се завршава покрштавање у Босни, којем су се најдуже опирали Неретљани, племе око реке Неретве.
После пада српске државе (960), Босна улази у састав Самуиловог царства, да би након распада истог пала под Византијску власт. Године 1181. Босну осваја Константин Бодин и укључује је у састав Зете, а за њеног господара поставља кнеза Стефана, који је често помињан као кнез "Западне Зете".
Мађари су се, после заузимања Хрватске (1102) и далматинских градова (1107-1110) окренули освајању и Босне, што су успели, године 1136. Како је Босна пала у мађарске руке, није ближе познато; само се зна да је ово време било време српско-мађарског савеза. Од пада под Мађаре, Босном владају владари који имају титулу бана.
Борић (1150-1164)
Борић је први бан Босне који је познат по имену. Он је владао у време када је византијски цар Манојло Комнин успео краткотрајно да обнови моћ Византије. Пошто је Манојло повратио већину територија на простору Балкана, морао се суочити и са Мађарима, који су почели својатати бивше византијске области.
Током овог рата јавља се и бан Борић, али не као владар који признаје мађарску врховну власт, већ као самостални владар. Он одлучује да се придружи Мађарима, што чини током мађарске опсаде Браничева. Када су чули да је пред град дошао лично цар Манојло, мађарска и босанска војска дижу опсаду и повлаче се: Мађари према Београду, а Борић према Босни. Чим је чуо да се Борић налази међу мађарским саветницима, Манојло је одабрао одред најбољих људи да га гоне (одабир најбољих људи за овај задатак показује и то да је Борић располагао силом дужном поштовања).
Бан Борић се након тога уплиће у борбе око угарског престола, поставивши се на страну победника, Иштвана IV (Стјепана IV). Као израз своје захвалности, дао му је на дар простране поседе у Славонији. Међутим, када Мађари опет зарате с Византијом, Борић бива принуђен да те своје поседе напусти. У овом рату је Комнин освојио Босну, Далмацију, део Славоније и Сремом.
Борић је помогао Стефана Немању у борби за српски престо, као и у ратовима са Византијом. Немањин брат и хумски бан Мирослав се оженио ћерком бана Борића, што је допринело још чвршћем стварању веза између ове две владарске фамилије и омогућило Борићу да своју титулу као наследну пренесе на свог сина, бана Кулина.
По неким изворима бан Борић је из Грабаја код Брода. Такође, наводи се да је 1170. неко од Борића био главни српски војсковођа. Такође, из његовог рода су и два српска деспота у Мађарској: Иваниш (1501-1514) и Стефан (1515-1535), оба из рода Бериславића.
Током овог рата јавља се и бан Борић, али не као владар који признаје мађарску врховну власт, већ као самостални владар. Он одлучује да се придружи Мађарима, што чини током мађарске опсаде Браничева. Када су чули да је пред град дошао лично цар Манојло, мађарска и босанска војска дижу опсаду и повлаче се: Мађари према Београду, а Борић према Босни. Чим је чуо да се Борић налази међу мађарским саветницима, Манојло је одабрао одред најбољих људи да га гоне (одабир најбољих људи за овај задатак показује и то да је Борић располагао силом дужном поштовања).
Бан Борић се након тога уплиће у борбе око угарског престола, поставивши се на страну победника, Иштвана IV (Стјепана IV). Као израз своје захвалности, дао му је на дар простране поседе у Славонији. Међутим, када Мађари опет зарате с Византијом, Борић бива принуђен да те своје поседе напусти. У овом рату је Комнин освојио Босну, Далмацију, део Славоније и Сремом.
Борић је помогао Стефана Немању у борби за српски престо, као и у ратовима са Византијом. Немањин брат и хумски бан Мирослав се оженио ћерком бана Борића, што је допринело још чвршћем стварању веза између ове две владарске фамилије и омогућило Борићу да своју титулу као наследну пренесе на свог сина, бана Кулина.
По неким изворима бан Борић је из Грабаја код Брода. Такође, наводи се да је 1170. неко од Борића био главни српски војсковођа. Такође, из његовог рода су и два српска деспота у Мађарској: Иваниш (1501-1514) и Стефан (1515-1535), оба из рода Бериславића.
Кулин (1180-1204)
(наставак у изради...)