Александар I Карађорђевић
Ујединитељ Срба, Хрвата и Словенаца и југословенски краљ (1921-1934). У Србију је дошао заједно са својим оцем после Мајског преврата. Престолонаследник постаје 1909. године, када је његовом брату Ђорђу одузето право на престо. У Балканским ратовима био је командант I армије, где је извојевао битке на Куманову (1912) и на Брегалници (1913). Регент је постао 1914. године, што је резултовало чином врховног команданта српске војске у Првом светском рату.
После ослобођења Србије и простора будуће Југославије, 1. децембра 1918. проглашава Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У августу 1921. постаје краљ, после смрти краља Петра I. Исте године ступа на снагу Видовдански устав, којим он добија широка овлашћења у законодавству и управи, те су владе зависиле од њега, а не од Народне скупштине. Истрајно се борио да очува унитарну државу, без унутрашњих граница.
После свађе српских и хрватских посланика у Скупштини и убиства Стјепана Радића, 6. јануара 1929. распустио је Скупштину, укинуо Устав и завео диктатуру као крајњу меру за очување земље. У октобру исте године декретом је променио назив државе у Краљевина Југославија, како би сасекао национална трвења. Тако је, поред Комунистичке партије, добио љутог противника и у хрватској емигрантској организацији- усташама. Диктатура је укинута 6. септембра 1931. године, доношењем новог, октроисаног устава.
У спољној политици ослањао се на победнице Првог светског рата, пре свих на Француску. Представљао је основ стуба ратног савеза Мале Антанте, између Југославије, Чехословачке и Румуније.
Убијен је организованом акцијом усташа (предвођених Антом Павелићем) и ВМРО-ваца (пробугарска македонска организација; предвођена Ванчом Михаиловим), приликом посете Марсеју, заједно са домаћином, француским министром дипломатије, Лујом Бартуом. Његова политика унитарне Југославије надживела га је свега годину дана, до владе др Милана Стојадиновића.
Историја је о њему дала различите судове: његови савременици су га сматрали "краљем витешке крви", док су га комунисти прогласили, ни мање ни више, фашистичким диктатором. У том периоду комунисти су чак брисали посвете и натписе на споменицима и задужбинама које је он подизао у славу изгинулих ратника.
После ослобођења Србије и простора будуће Југославије, 1. децембра 1918. проглашава Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У августу 1921. постаје краљ, после смрти краља Петра I. Исте године ступа на снагу Видовдански устав, којим он добија широка овлашћења у законодавству и управи, те су владе зависиле од њега, а не од Народне скупштине. Истрајно се борио да очува унитарну државу, без унутрашњих граница.
После свађе српских и хрватских посланика у Скупштини и убиства Стјепана Радића, 6. јануара 1929. распустио је Скупштину, укинуо Устав и завео диктатуру као крајњу меру за очување земље. У октобру исте године декретом је променио назив државе у Краљевина Југославија, како би сасекао национална трвења. Тако је, поред Комунистичке партије, добио љутог противника и у хрватској емигрантској организацији- усташама. Диктатура је укинута 6. септембра 1931. године, доношењем новог, октроисаног устава.
У спољној политици ослањао се на победнице Првог светског рата, пре свих на Француску. Представљао је основ стуба ратног савеза Мале Антанте, између Југославије, Чехословачке и Румуније.
Убијен је организованом акцијом усташа (предвођених Антом Павелићем) и ВМРО-ваца (пробугарска македонска организација; предвођена Ванчом Михаиловим), приликом посете Марсеју, заједно са домаћином, француским министром дипломатије, Лујом Бартуом. Његова политика унитарне Југославије надживела га је свега годину дана, до владе др Милана Стојадиновића.
Историја је о њему дала различите судове: његови савременици су га сматрали "краљем витешке крви", док су га комунисти прогласили, ни мање ни више, фашистичким диктатором. У том периоду комунисти су чак брисали посвете и натписе на споменицима и задужбинама које је он подизао у славу изгинулих ратника.
Павле Карађорђевић
Кнез и намесник Краљевине Југославије (заједно са Ивом Перовићем и Раденком Станковићем) за време малолетства Петра II Карађорђевића, од 1934. до 1941; син кнеза Арсена, млађег брата краља Петра I. Био је најзначајнији човек у Југославији у најнезахвалнијем периоду историје Југославије- Хрвати су тежили да изађу из државе, а фашизам је почео да букти Европом.
У спољној политици кнез Павле је успоставио тесне економске везе с Немачком и Италијом, нарочито за време владе др Стојадиновића. За ово је имао подршку Велике Британије која је гледала да ширење фашизма упути на исток. Уздао се да ће Југославија сачувати неутралност у будућим окршајима; у пролеће 1941. се разишао с Британцима јер је одбио да напусти неутралност и нападне Италијане у Албанији. С друге стране, Немци су нудили услове које нису понудили још ниједној држави- суверенитет, територијални интегритет, јемство да неће тражити војску нити да ће прелазити југословенску границу без дозволе и да ће по завршетку рата "узети у обзир интересе Југославије за успостављање територијалне везе с Егејским морем и проширити њен суверенитет на град и луку Солун", ако потпише Тројни пакт.
Кнез се одлучио да прихвати немачку понуду; у Беч су послати Драгиша Цветковић и Александар Цинцар-Марковић, који су у дворцу Белведере потписали Протокол о приступу Југославије Тројном пакту. Два дана касније, након масовних демонстрација, кнез Павле је оборен с намесницима и владом, а краљ Петар II проглашен је за пунолетног. Нову владу образовао је генерал Симовић. Кнез Павле је остатак живота провео у Великој Британији.
У спољној политици кнез Павле је успоставио тесне економске везе с Немачком и Италијом, нарочито за време владе др Стојадиновића. За ово је имао подршку Велике Британије која је гледала да ширење фашизма упути на исток. Уздао се да ће Југославија сачувати неутралност у будућим окршајима; у пролеће 1941. се разишао с Британцима јер је одбио да напусти неутралност и нападне Италијане у Албанији. С друге стране, Немци су нудили услове које нису понудили још ниједној држави- суверенитет, територијални интегритет, јемство да неће тражити војску нити да ће прелазити југословенску границу без дозволе и да ће по завршетку рата "узети у обзир интересе Југославије за успостављање територијалне везе с Егејским морем и проширити њен суверенитет на град и луку Солун", ако потпише Тројни пакт.
Кнез се одлучио да прихвати немачку понуду; у Беч су послати Драгиша Цветковић и Александар Цинцар-Марковић, који су у дворцу Белведере потписали Протокол о приступу Југославије Тројном пакту. Два дана касније, након масовних демонстрација, кнез Павле је оборен с намесницима и владом, а краљ Петар II проглашен је за пунолетног. Нову владу образовао је генерал Симовић. Кнез Павле је остатак живота провео у Великој Британији.
Петар II Карађорђевић
Краљ Југославије (1934-1945), последњи из династије Карађорђевића и последњи монарх Југославије. По доласку је одбацио Протокол, чиме је испровоцирано бомбардовање Београда 6. априла 1941. После капитулације војске 17. априла избегао је у Грчку, затим у Египат и најзад у Велику Британију.
Одлуком Другог заседања АВНОЈ-а 20.11.1943. године забрањен му је долазак у земљу. 1944. пренео је, под притиском Черчила, овлашћења на Ивана Шубашића, што је фактички довело до његовог детронизовања. Једини је монарх чији остаци почивају на територији Сједињених Америчких Држава.
Најмлађи је краљ у нашој историји. Владао је пуноправно тек 20 дана.
Одлуком Другог заседања АВНОЈ-а 20.11.1943. године забрањен му је долазак у земљу. 1944. пренео је, под притиском Черчила, овлашћења на Ивана Шубашића, што је фактички довело до његовог детронизовања. Једини је монарх чији остаци почивају на територији Сједињених Америчких Држава.
Најмлађи је краљ у нашој историји. Владао је пуноправно тек 20 дана.